Štenećak
Teška zarazna bolest pasa virusne etiologije koja najčešće napada mlađe kategorije pasa do 8 meseci ali mogu oboleti i stariji. Psi se zaraze direktim kontaktom, ekskretima i sekretima.
Obole uglavnom nevakcinisani psi ali se dešava da obole i vakcinisani psi a razloge treba tražiti u više faktora, nepravilno čuvanje, vakcina i prodaja ispod tezge, prerana vakcinacija i nepoštovanje protokola vakcinacije, skrivene bolesti i loš imuni status životinje.
Vakcinacija i dalje ostaje najsigurniji vid zaštite od štenećaka.
Virus štenećaka ima visok afinitet prema epitelnim ćelijama a prvi znaci bolesti se jave 315 dana od infekcije.
Simptomi
U početku se javlja visoka temperatura, gubitak apetita , apatija ,vodenast iscedak iz nosa i oka. U ovom periodu se može prevideti osnovna bolest jer su simptomi kao kod prehlade.
Kasnije se javi žućkast iscedak iz nosa i oka ,mogu se javiti bronhitis,pneumonija ili proliv a u daljem toku bolesti i nervni simptomi sa konvulzijama, epileptičnim napadima, tremorom.
Psi koji obole od nervne forme bolesti obično ne prežive, a koji prebole ostanu često sa trajnim posledicama.
Dijagnoza se postavlja brzim testovima koji su veoma pouzdani i daju nam smernice kako dalje da postupamo sa psom i koju terapiju da primenimo .
U principu lek za štenećak kao i za većinu virusnih bolesti ne postoji ali može se pokušati sa simptomatskom terapijom a ukoliko poboljšanja i stanje psa se pogoršava može se uraditi eutanazija.
Zarazni Hepatitis
Virusno veoma kontagiozno oboljenje od koga oboljevaju psi svih starosnih kategorija.
Javlja se u više oblika, u perakutnom toku dolazi do iznenadnih uginuća obično štenadi, a u akutnom toku se javlja visoka temperatura, povraćanje, proliv,otok stomaka i bolnost zbog uvećanja jetre.
Kasnije se javlja i žutilo sluznica i fotofobija. Kod prebolelih pasa u određenom procentu se javi zamućenje jednog ili oba oka koje nekada prođe spontano a nekada zahteva terapiju.
Psi koji su ozdravili često predstavljaju izvor zaraze.
Lečenje obavezno pod veterinarskim nadzorom.
Preventiva se sprovodi obaveznom vakcinacijom.
Leptospiroza
Oboljenje izazivaju bakterije iz roda spiroheta. Glavni rezervoar bolesti su glodari koji urinom kontaminiraju vodu i hranu.
Mogu oboleti sve domaće životinje i čovek.
Prvi simptomi bolesti su visoka temperatura, apatija, depresija, gubitak apetita, povraćanje i proliv. Od organa najviše su zahvaćeni bubrezi. Nekada se jave i krvarenja po sluznicama.
Bolest je izlečiva ukoliko se na vreme krene sa antibiotskom terapijom.
Preventiva se sprovodi vakcinacijom jednom godišnje.