BOLESTI GASTROINTESTINALNOG SISTEMA
To su bolesti koje obuhvataju poremećaje želuca i creva. Poremećaji se ogledaju u nemogućnosti varenja hrane kao i apsorpcije i transporta hrane. Najčešći simptomi bolesti gastrointestinalnog sistema su proliv i povraćanje. Postoje brojni faktori koji utiču na nastanak bolesti i to su najčešće starost, rasna predispozicija i ishrana.Greške koje vlasnici kućnih ljubimaca prave svode se na ne preduzimanje preventive (vakcinacija protiv zaraznih bolesti) ili greške u ishrani.Od zaraznih bolesti uzročnici poremećaja gastrointestinalnog sistema mogu biti virusi ( parvoviroza, štenećak) bakterije (salmoneloza, kampilobakterioza) paraziti (cestode, nematode) protozoe (giardije, kokcidije).
AKUTNI GASTROENTERITIS
Oboljenje digestivnog trakta koje zahvata i želudac i creva.Najčešće nastaje kao posledica unosa pokvarene, hrane ili nekih toksičnih materija a može nastati i u sklopu nekih zaraznih bolesti (parvoviroza, štenećak, koronavirus). Počinje sa naglim povraćanjem ili prolivom ili oboje. Kod dužeg trajanja bolesti dolazi do dehidratacije pa je neophodna primena intravenskih infuzija i potporne terapije.
PARVOVIROZA
Parvoviroza je virusno oboljenje pasa koje uzrokuje parvovirus. Oboljevaju uglavnom štenadstarosti 3-12 meseci. Parvovirus je izuzetno kontagiozan i dugo opstaje u spoljašnjoj sredini. Ima afinitet prema ćelijama tankog creva.Klinička slika počinje sa jakim povraćanjem, sledećeg dana počinje i proliv koji se poslenekog vremena pretvara u stolicu tamno braon do bordo crvene. Pas je jako apatičan i odbija hranu. Nekad je pojačana žeđ usled dehidratacije ali posle uzimanja vode obično povrati. Često se dešava da ne mogu da kontrolišu defekaciju.
Terapija se svodi na intravensku nadoknadu tečnosti I potpornu terapiju. Obično je neophodno nekoliko dana terapije da bi došlo do poboljšanja. Nekada se desi da i pored velikog zalaganja i vlasnika i veterinara pas ugine. Razlog tome je ili komplikacija bolesti, mešana infekcija sa koronavirusom ili kod mlađih pasa komplikacija miokarditisa. Nekada uticaj ima i telesna masa životinje, što je veća masa psa bolja je prognoza. Važno je da vlasnici znaju da je neophodno što pre započeti terapiju..
OSETLJIVOST NA HRANU
Često od vlasnika uzimajući anamnezu saznamo da hrane pse hranom koja nije prilagođena njihovom digestivnom traktu. Tu se često nađu kupus, pasulj, grašak, svinjska mast ….. Tegobe izazvane hranom su veoma česte ali je otkrivanje namirnice na koju je životinja osetljiva dugotrajan posao i veoma težak za dijagnostiku. Klinički znaci osetljivosti na hranu su obično uporni prolivi čija konzistecija varira, povremeno povraćanje, mršavljenje, zaostajanje u rastu kod mlađih životinja. Ukoliko otkrijemo intolerantnost na hranu uvode se dijete sa hranom koja je najčešće napravljena od pirinča, jagnjetine, piletine i zečetine.
EGZOKRINA PANKREASNA INSUFICIJENCIJA PASA
Egzokrina pankreasna insuficijencija (EPI) je bolest kod koje dolazi do progresivnog gubljenja funkcije acinarnih pankreasnih ćelija koje normalno proizvode enzime neophodne za varenje hrane, što ima za posledicu nemogućnost razgradnje hrane (maldigestija), a samim tim i nemogućnost resorpcije hranjivih materija.
Jedan od uzroka ove bolesti je acinarna atrofija kojoj se ne zna tačan uzrok, a najčešće se viđa kod nemačkih ovčara. Takođe, može nastati kao posledica hroničnog zapaljenja pankreasa (koje nastaje preboljenjem akutnog pankreatitisa, kao posledica nekih zaraznih ili parazitskih boleti, ali i tumora).
Postoji i urođena EPI koja se obično javlja zajedno sa dijabetes melitusom već kod vrlo mladih pasa.
Simptomi
Klasična klinička slika psa obolelog od egzokrine insuficijencije pankreasa je:
Pas mršavi uprkos povećanom apetitu. Apetit je toliko povećan da je bolestan pas stalno gladan pa vlasnici obično navode da skače na sto, što pre nije radio, kopa po kantama za smeće i slično. Obično je prisutan proliv koji traje nedeljama pa i mesecima a ponekad je i eksplozivan. Izmet je svetlije boje, penušav, deluje kao da je presvučen masnim “filmom“ i ima karakterističan užegli ili kiselkasti zadah. Psi su skloni koprofagiji (jedu vlastiti izmet). Većina bolesnih pasa u vreme postavljanja dijagnoze je jako mršava i vidljivo je gubljenje mišićne mase. Od drugih simptoma se uglavnom javljaju umereni naduv creva, flatulencija (vetrovi), suva koža sklona upalama, dlaka bez sjaja i obično u području repa i perineuma masna na dodir. Ponekad se javlja i povraćanje.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na temelju iscrpne anamneze, kliničke slike, laboratorijske pretrage krvi i izmeta, a ponekad se radi i RTG pretraga, dijagnostička laparoskopija i punkcija gušterače.
Terapija
Terapija je uglavnom doživotna, a bazira se na trajnoj regulaciji ishrane (koja mora biti bogata biološki vrednim belančevinama i lakosvarljivim ugljenim hidratima, a siromašna mastima) i davanju pankreasnih enzima nakon obroka (najčešće su u obliku dražeja, a dozama su prilagođene težini životinje,ali i intenzitetu bolesti). Osim toga, ponekad treba parenteralno davati vitamine rastvorljive u mastima (A,D,E i K), ali i antibiotike i vitamin B12, jer se nagomilavanjem nesvarene hrane u crevima povećava i broj bakterija kojima je ta nesvarena hrana bogati izvor hrane,a koje ujedno troše i vitamin B 12.
UPALA ANALNIH VREĆICA
Analne vrećice, često pogrešno nazvane paranalne žlezde, su parne invaginacije kože smeštene između unutrašnjeg i spoljašnjeg mišića anusa koje služe kao neka vrsta rezervoara za sekret analnih žlezda. Svaka analna vrećica ima izlaz na površinu kože u obliku uskog kanala koji se otvara na mestu gde sluznica anusa prelazi u kožu. Vrećice su okružene velikim brojem analnih (lojnih i apokrinih) žlezda koje izlučuju sekret neugodnog oporog mirisa. U zdravih životinja, svaki put kada vrše defekaciju vrši se pritisak na analne vrećice koje na taj način ispuštaju stvoreni sekret koji se zadržava na površini stolice. Smatra se da taj miris igra važnu ulogu u socijalnom životu pasa, tj. pomoću njega se psi međusobno raspoznaju, te služi kao svojevrsna lična karta svakog psa. Osim toga psi i mačke prepoznaju jedni druge obostranim njuškanjem u području anusa, jer svaka životinja u analnim vrećicama proizvodi sekret jedinstvenog mirisa. Čovek se identifikuje fotografijom, ličnom kartom, otiskom prsta ili rukopisom, dok se naši četvoronožni kućni ljubimci – psi, međusobno identifikuju po mirisu iz analnih vrećica.
Bolesti koje se javljaju vezano za ove vrećice su: začepljenje izvodnih kanalića, upala vrećica, apscesi i tumori. Male rase pasa su sklonije problemima sa analnim vrećicama jer proizvode više sekreta a izvodni kanalići su dosta uski. Upale vrećica gotovo su uvek povezane sa blokadom izvodnog kanalića, tada se sekret nakuplja i postoji mogućnost za nastanak sekundarnih infekcija. Neki od predisponirajućih faktora za oboljenje su anatomski položaj vrećica, promene u tonusu mišića anusa i meka stolica. Rase sklone upali analnih vrećica su: pekinezer, ši-cu, koker španiel, foxterijer, zlatni retriver, Kavalirski španijel kralja Čarlsa i čau-čau.
Šta izaziva upalu?
Upalu izaziva niz faktora od kojih su najvažniji:
1. Slabije pražnjenje usled mekše stolice;
2. U slučaju kada članci pantljičare Dypillidium caninum začepe izvodni kanal žlezde;
3. Kod invazije gljivica Pytirosporum canis (ima ih oko 40 posto pasa) javlja se snažan svrabež čmara;
4. Mehanički nadražaj područja oko anusa stvara oteknuće;
5. Letnji meseci posebno pogoduju upalnim stanjima u vrećicama;
6. Rasna ili genetska predispozicija.
U svakom slučaju prepune vrećice sklone su upali i infekciji.
Kod mačaka su problemi sa analnim vrećicama vrlo retki i gotovo zanemarljivi.
Simptomi
Najčešći znakovi koje životinja pokazuje kod bolesti analnih vrećica su preterano lizanje i grickanje oko repa, češanje zadnjeg dela tela, a vlasnici često znaju napomenuti da im se pas „vozi“ na stražnjici. Takođe vlasnici primete da pas ima neugodan miris kože, a mogu se javiti i upale uha. Kod jakih upala defeciranje je otežano zbog bolnosti i psu je nelagodno dok sedi. Kod apscesa moguće je primetiti otok u okolini anusa, a ukoliko je došlo do stvaranja fistule vlasnici primete otvor iz kojeg se cedi gnojni sadržaj. Kod tumora pas ne mora pokazivati nikakve znakove, obično se primete slučajno prilikom pregleda kod veterinara, ali isto tako mogu biti bolni i mogu otežavati defeciranje.
Dijagnoza
Postavlja se na temelju simptoma i pregleda. Sadržaj vrećica potrebno je isprazniti mehanički, u nekim slučajevima moraju se i isprati jer je sadržaj često gust, pastozan i ponekada suv. Sadržaj upaljene vrećice je tamno-smeđ, ponekad sive boje i nekada zna biti zelenkast. Apscesi su često praćeni povišenom telesnom temperaturom.
Terapija
Često je dovoljno samo isprazniti nakupljeni sadržaj, ponekad je dovoljno samo ispiranje bez antibiotske terapije. U težim slučajevima neophodna je antibiotska terapija. Apscesi se obrađuju hirurški i ukoliko se često ponavljaju treba razmotriti hirurško uklanjanje analnih vrećica. Hirurško uklanjanje razmatra se i kod tumora.