BOLESTI  GASTROINTESTINALNOG  SISTEMA

To su bolesti koje obuhvataju poremećaje želuca i creva. Poremećaji se ogledaju u nemogućnosti varenja hrane kao i apsorpcije i transporta  hrane. Najčešći simptomi bolesti gastrointestinalnog sistema su proliv i povraćanje. Postoje brojni faktori koji utiču na nastanak bolesti i to su najčešće starost, rasna predispozicija i ishrana.Greške koje vlasnici kućnih ljubimaca prave svode se na ne preduzimanje preventive (vakcinacija protiv zaraznih bolesti) ili greške u ishrani.Od zaraznih bolesti uzročnici poremećaja gastrointestinalnog  sistema mogu biti virusi ( parvoviroza, štenećak) bakterije (salmoneloza, kampilobakterioza) paraziti (cestode, nematode) protozoe (giardije, kokcidije).

AKUTNI GASTROENTERITIS

Oboljenje digestivnog trakta koje zahvata i želudac i creva.Najčešće nastaje kao posledica unosa pokvarene, hrane ili nekih toksičnih materija a može nastati i u sklopu nekih zaraznih bolesti (parvoviroza, štenećak, koronavirus). Počinje sa naglim povraćanjem ili prolivom ili oboje. Kod dužeg trajanja bolesti dolazi do dehidratacije pa je neophodna primena intravenskih infuzija i potporne terapije.

PARVOVIROZA

Parvoviroza je virusno oboljenje pasa koje uzrokuje parvovirus. Oboljevaju uglavnom štenadstarosti 3-12 meseci. Parvovirus je izuzetno kontagiozan i dugo opstaje u spoljašnjoj sredini. Ima afinitet prema ćelijama tankog creva.Klinička slika počinje sa jakim povraćanjem, sledećeg dana počinje i proliv koji se poslenekog vremena pretvara u stolicu tamno braon do bordo crvene. Pas je jako apatičan i odbija hranu. Nekad je pojačana žeđ usled dehidratacije ali posle uzimanja vode obično povrati. Često se dešava da ne mogu da kontrolišu defekaciju.
Terapija se svodi na intravensku nadoknadu tečnosti I potpornu terapiju. Obično je neophodno nekoliko dana terapije da bi došlo do poboljšanja. Nekada se desi da i pored velikog zalaganja i vlasnika i veterinara pas ugine. Razlog tome je ili komplikacija bolesti, mešana infekcija sa koronavirusom ili kod mlađih pasa komplikacija miokarditisa. Nekada uticaj ima i telesna masa životinje, što je veća masa psa bolja je prognoza. Važno je da vlasnici znaju da je neophodno što pre započeti terapiju..

OSETLJIVOST NA HRANU

Često od vlasnika uzimajući anamnezu saznamo da hrane pse hranom koja nije prilagođena njihovom digestivnom traktu. Tu se često nađu kupus, pasulj, grašak, svinjska mast ….. Tegobe izazvane hranom su veoma česte ali je otkrivanje namirnice na koju je životinja osetljiva dugotrajan posao i veoma težak za dijagnostiku. Klinički znaci osetljivosti na hranu su obično uporni prolivi čija konzistecija varira, povremeno povraćanje, mršavljenje, zaostajanje u rastu kod mlađih životinja. Ukoliko otkrijemo intolerantnost na hranu uvode se dijete sa hranom koja je najčešće napravljena od pirinča, jagnjetine, piletine i zečetine.