Metaboličke bolesti

objavljeno u: Saveti veterinara | 0

HIPERADRENOKORTICIZAM – KUŠINGOV SINDROM

 

Kušingov sindrom ili hiperadrenokorticizam je multisistemski organski poremećaj koji nastaje zbog hronično povišene koncentracije kortizola u krvi. Javlja se i kod pasa i kod mačaka, ali je mnogo češći kod pasa. Od ove bolesti obično pate psi koji su stariji od 6 godina.

Kušingova bolest se javlja u tri oblika: hipofiza zavisni, nadbubrežna žlezda zavisni i jatrogeni.

1. Hipofiza zavisni oblik je zastupljen u oko 85% slučajeva, a izaziva ga tumor hipofize koji je uglavnom benigni. Tumor dovodi do pojačanog lučenja ACTH (adrenokortikotropng hormona) što stimuliše nadbubrežnu žlezdu da pojačano proizvodi kortizol.

2. Nadbubrežna žlezda zavisni oblik nastaje usled tumora nadbubrežne žlezde i to se dešava u 15% slučajeva. U ovom slučaju, tumor, koji može biti i maligni, izaziva prekomerno stvaranje kortizola, dok je nivo ACTH normalan.

3. Jatrogeni oblik Kušingove bolesti nastaje usred prekomernog unosa sintetskog kortizola-kortizona. Iako ovi lekovi mogu da pomognu u kvalitetu života psa, njihova prekomerna upotreba dovodi do ozbiljnih neželjenih efekata. U tom slučaju, postepeno smanjivanje doze leka može pomoći dok je izuzetno opasno naglo prestati sa terapijom.

Simptomi

Simptomi Kušingove bolesti u početku mogu biti blagi, a kasnije napreduju kako se bolest razvija. Kod skoro svih pasa obolelih od Kušinga javlja se pojačana žeđ, mokrenje, infekcije mokraćnog sistema i jak apetit. Dalje mogu da se jave kožne infekcije, istanjena koža i gubitak dlake, rane koje ne mogu da zarastu, kao i nakupljanje kalcijuma u koži koji formira ispupčenja koja podsećaju na kamen. Takođe, dolazi do slabosti u mišićima i nadimanja abdomena zbog taloženja masti. Kod obolelih od dijabetesa, usled Kušingove bolesti, nivo šećera u krvi ne može se regulisati bez obzira na terapiju insulinom. Vrlo retko se javljaju simptomi neurološke prirode koji su posledica rasta samog tumora, a to je depresija, dezorijentisanost i promene u ponašanju.

 

Dijagnoza

Kod sumnje na Kušingov sindrom potrebno je uraditi niz laboratorijskih analiza. Dva testa koja se najčešće koriste u dijagnostici su ACTH stimulacijski test i supresijski test deksametazonom u maloj dozi. Za te je pretrage potrebno psa ostaviti u ambulanti nekoliko sati ili čitav dan. Ponekad je takođe potrebno uraditi i analize kojima se utvrđuje da  li  pas ima tumor na hipofizi ili na nadbubrežnim žlezdama.

 

Terapija

Kušing nije moguće izlečiti ali je znakove bolesti moguće uspešno kontrolisati upotrebom medikamenata. Trenuno lek koji koristimo u terapiji je trilostan. On uspešno smanjuje sposobnost nadbubrežne žlezde da proizvodi previše kortizola.

Obavezno je vršiti kontrole pasa u određenim vremenskim intervalima ( 10 dana, 4 nedelje, 12 nedelja,  3 meseca) kako bi se simptomi bolesti pratili i doza leka po potrebi  korigovala. Jednom kada je pacijent stabilan, kontrole su potrebne barem svaka 3 meseca.

Osim lečenja Kušinga, treba sprovesti i lečenje propratnih problema koje ova bolest izaziva kao što je infekcija kože, urinarnog sistema ili dijabetesa.

 

HIPERTIREOIDIZAM MAČAKA

 

Hipertireodizam je poremećaj funkcije štitaste žlede koji za posledicu ima povećanu proizvodnju i lučenje hormona.To je veoma česta bolest kod starijih mačaka. Statistika pokazuje da svaka deseta mačka starija od deset godina oboli od ove bolesti. Iz tog razloga se preporučuje je da se  kod svih mačaka starijih od sedam godina provere hormoni štitaste žlezde.

Najčešći uzrok hipertireoidizma mačaka je benigni tumor štitaste žlezde koji dovodi do pojačanog stvaranja hormona T3 i tiroksina (T4). U manje od 5% slučajeva javljaju se maligne promene u štitastoj žlezdi. Korelacija između hipertireoidizma i faktora sredine još nije u potpunosti ispitana. Jedna studija pokazuje statistički povećanu učestalost bolesti kod mačaka koje jedu samo ili uglavnom konzerviranu hranu za mačke. Nagađa se da sastojak bisfenol-A, koji se koristi za zatvaranje limenki, može biti povezan s hipertireoidizmom. Međutim i kod mnogih mački koje su hranjene samo suvom hranom za mačke se razvio hipertireoidizam, tako de je potrebno još mnogo istraživanja da bi se potvrdila ova hipoteza.

Simptomi

Simptomi su gubitak težine uprkos pojačanom apetitu, povraćanje, proliv, agresivnost i uznemirenost. Često se može osetiti i ubrzan rad srca kada držite mačku. Visoki krvni pritisak koji prati hipertireoidizam može dovesti do iznenadnog slepila i problema sa bubrezima ako se na vreme ne počne sa lečenjem.

Dijagnoza

Osnovna dijagnostička metoda kojom se dijagnostikuje hipertireoidizam je određivanje nivoa hormona tireoidne žlezde u krvi. Povišen ukupni T4 ili slobodni T4 ( fT4 ) u krvi je jedini sigurni način da se postavi dijagnoza ove bolesti. Kako bolest napreduje, mogu se primetiti povišeni parametri jetre i bubrega u krvi.

Terapija

Daleko najrasprostranjeniji način lečenja je lekovima koji blokiraju proizvodnju hormona štitaste žlezde. Ovi lekovi nisu skupi, ali ih je potrebno davati redovno, do kraja života. U tretmanu hipertireoidizma mogu se koristiti tablete ili transdermalni gel. Tablete se daju obično dva puta dnevno. Međutim,mnogi vlasnici smatraju da je veoma teško mački davati tablete, a posebno davati  dva puta dnevno do kraja njenog života. Zato se prednost daje transdermalnom gelu koji  se utrljava na uši i apsorbuje preko kože, ali u nekim slučajevima dešava se da se na ovaj način ne apsorbuje dovoljno leka da bi se kontrolisali simptomi bolesti.

U nekim slučajevima je neophodno hirurškom intervencijom ukloniti suviše aktivan deo štitaste žlezde. Mnoge mačke obolele od hipertireoidizma imaju probleme sa srcem i bubrezima, koji su nastali kao posledica povišenog krvnog pritiska i one obično nisu dobri kandidati za operaciju. One se obično prvo tretiraju oralnim lekovima 2-4 nedelje dok se ne stabilizuju. Prilikom hirurške intervencije uklanjaju se jedan ili oba režnja štitaste žlezde, pri čemu se vodi računa da se ne ošteti paraštitasta žlezda koja se nalazi u neposrednoj blizini štitaste žlezde. Paraštitasta žlezda kontroliše nivo kalcijuma, važnog elektrolita koji ima ulogu u mišićnoj funkciji (uključujući i srčani mišić). Ako se ova žlezda ošteti može doći do hipokalcemije koja može ugroziti život mačke. Kod nekih mački se mesecima nakon intervencije može ponovo razviti hipertiroidizam, a kod nekih i hipotiroidizam pa je onda neophodno dodavati joj hormone.

Uz terapiju, veoma je važno periodično kontrolisati nivo T4. Kada se uspostavi normalan nivo hormona štitaste žlezde, život vaše mačke će se drastično poboljšati.