Osteoartroza – degenerativna bolest zglobova
Degenerativna bolest zglobova, za koju se u Evropi ustalio naziv artroza ili osteoartroza, a u anglosaksonskoj literaturi naziv osteoartritis (OA) najčešći je uzrok poremećaja u kretanju, pogotovo u starijih pasa, ali i mačaka. Osteoartritis (OA) je nesumnjivo najčešća i najteže rešiva ortopedska bolest, kod pasa.
Osteoartroze mogu biti primarne degenerativne bolesti zglobova nastale usled trošenja zglobova starenjem organizma ili sekundarne degenerativne bolesti nastale usled poznatih oboljenja ili stanja koja narušavaju građu i funkciju zgloba i njegovih potpornih struktura. Najčešće bolesti zglobova u pasa i mačaka koje rezultiraju pojavama osteoartroza su displazija kuka, displazija lakta, ruptura prednjeg ukrštenog ligamenta, osteohondroza disekans.
Osnovne promene koje karakterišu osteoartroze su degenerativne promene zglobne hrskavice usled oštećenja hrskavičnih ćelija (hondrocita) . Zglobna hrskavica se makroskopski menja, postaje mekša (hondromalacija), sunđerasta, neravna, sa mestimičnim udubljenjima i pukotinama. Njena debljina se smanjuje sve do pojave subhondralne kosti u kojoj se pojavljuju subhondralne ciste. Na spojevima sinovijalne membrane zglobne čaure počinje stvaranje osteofita, a izložena subhondralna kost pokazuje sklerotične promene.
Simptomi
Klinički znakovi osteoartroza su bol, ukočenost i krepitacije (škripanje). Bol se manifestuje povremenim šepanjem, koje zagrevanjem prestaje. Drugim rečima, psi se teže kreću u početku šetnje da bi se zagrevanjem stanje popravilo. U slučajevima artozom zahvaćenih kukova psi se retko ili se uopšte ne rastežu zadnjim nogama. Manjak kretanja dovodi do povećanja telesne težine što se odražava pojačanim opterećenjem zglobova, a samim tim i pogoršanjem bolesti.
Bol se obično pojačava pri hladnom i vlažnom vremenu i nakon jačih opterećenja prilikom kretanja životinje. Ukočenost životinje je primetna pri ustajanju nakon odmora i obično traje manje od petnaestak minuta. Jedan od vidljivih znakova OA je propadanje muskulature vezane za bolestan zglob. Oslabljena muskulatura još će dodatno pogoršati bol, jer zglob gubi svoje potporne strukture koje mu pomažu pri pokretu. Uz to se još odvijaju procesi na ligamentima i zglobnoj kapsuli. Tu dolazi do fibroznog zadebljanja ovih struktura, što rezultira smanjenom pokretljivošću zgloba.
Kod mačaka je znatno teže uočiti navedene promene, što ne znači da ne pate od istovetnih problema. Koliko je OA sakriven u populaciji mačaka govori podatak da samo 4% mačaka kod kojih je rendgenski utvrđeno prisustvo OA promena, vlasnici dovode u veterinarske ambulante na lečenje zbog uočenih problema u kretanju. Primećeno je i da su najučestalije promene na laktovima i kukovima mačaka. Ono što nam ukazuje na OA u mačaka je promena u ponašanju, kao što je traženje mesta za obavljanje nužde na pristupačnijim mestima nego inače tj. manje zahtevnim za ulaz, izbegavanje većih skokova na dotad omiljena mesta u stanu, ređi izlasci napolje i uopšteno manja aktivnost. Možemo reći da psi i mačke s aktivnim OA postaju depresivni, nerado se igraju, a opseg kretanja je sve manji. Ponekad se čuje ili oseti škripanje pri pokretima zglobova (krepitacija). Progresijom bolesti, nastupa hipotrofija (smanjenje) i atrofija (gubitak) pripadajuće muskulature, tj. mišićne mase.
Dijagnoza
Dijagnozu artroze nakon ortopedskog i neurološkog pregleda potvrđujemo rendgenskom pretragom zahvaćenih područja. Analiza zglobne, tj. sinovijalne tečnosti čiji uzorak se uzima punkcijom zgloba (artrocenteza) može biti od koristi u određenim slučajevima.
Terapija
Lečenje OA se sprovodi najčešće primenom analgetika, fizikalnom terapijom u kombinaciji sa redukcijskom dijetom, lekovima za očuvanje i poboljšanje sastava zglobne hrskavice i sinovije (hondroprotektivi).
PANOESTEITIS – BOLEST BRZOG RASTA PASA
Panosteitis je upalni proces koji se javlja na dugim cevastim kostima kod mladih pasa u toku rasta. Oboljenje se najčešće javlja kod pasa velikih rasa kao što su nemačka doga, bernardinac, njufaundlender, nemački ovčar, doberman, zlatni retriver, labrador … Tačan mehanizam nastanka kao i uzrok promena na kostima koje dovode do panosteitisa nije poznat. Pretpostavlja se da su kod nekih rasa u pitanju genetski faktori (nemački ovčari) a nagađa se o više drugih mogućih uzroka (alergijske reakcije, poremećaj vaskularizacije dugih kostiju kod brzog rasta, metabolički poremećaji).
Simptomi
Upalni proces javlja se obicno na dugim kostima prednjih i zadnjih nogu. Prva značajna promena u ponašanju psa je hramanje i to se uglavnom dešava iznenada posle šetnje, ili nakon odmora, bez ikakve traume – što vlasnici obično komentarišu “iz čista mira”. Neobično je to što u početku pas rado trči, igra se, veseo je i ne odbija hranu, ali ova hromost može da postane sve izraženija kako vreme odmiče.
Karakteristično je da se hromost ne javlja samo na jednoj nozi, već spontano šeta sa prednjih na zadnje noge, ili obrnuto tzv. intermitirajuća šepavost. Bolnost može da bude blaga tako da se primećuje samo pri hodu, ali ponekad zna da bude znatno izraženija, tako da pas štedi i podiže nogu i pri stajanju. Prisustvo bola se objašnjava promenama u koštanoj šrži i pokosnici. U težim slučajevima dolazi i do gubljenja apetita, depresije i do totalne nezainteresovanosti. Kod ovakvih slučajeva može da dođe i do povišene telesne temperature.
Mužjaci oboljevaju češće nego ženke. Javlja se obično u dobi od 5 do 12 meseci starosti, iako se ponekad može javiti već kod šteneta starog samo 2 meseca kao i kod odraslog psa starog 5 godina.
Dijagnoza
Pritisak na dugu kost izaziva bolnu reakciju kod bolesnog psa, pa su nam nekada anamneza i sama palpacija dovoljni za postavljanje radne dijagnoze. Definitivna dijagnoza može se postaviti samo RTG snimkom, međutim pošto se radi o invazivnoj metodi, na nju se treba odlučiti ako se šepanje ne primiri u roku od 7 dana. Zavisno od toga u kom je stadijumu bolesti napravljen rendgenski snimak, promene mogu biti slabije, ili jače izražene.
Terapija
Terapija nije potrebna ukoliko šepanje prođe posle nekoliko dana. Ako zbog bola pas ne jede i bezvoljan je pristupa se davanju analgetika uz preporuku mirovanja.
Prognoza
Bolne epizode i hromost kod panosteitisa traju 2-5 nedelja.Posle toga dolazi do smirivanja patološkg procesa i samoozdravljenja.Međutim, česta je pojava recidiva, i u tim slučajevima je neophodno pristupiti detaljnim dijagnostičkim procedurama kako bi se potvrdilo da se radi o panosteitisu i istovremeno isključili drugi ortopedski poremećaji.