Epilepsija je hronično neurološko stanje okarakterisano trenutnim nekontrolisanim napadima.Uglavnom se kontroliše lekovima ali se isto tako koriste i operacije. Epileptični napadi se klasifikuja kako šemama napada u mozgu tako i njihovim uticajima na ponašanje.
U slučaju šema napada, napadi mogu biti parcijalni ili potpuni. Parcijalni napadi obuhvataju samo određeni deo mozga, dok potpuni uključuju čitav mozak. Termin „sekundarna generalizacija“ može se upotrebiti za opisivanje parcijalnih napada koji se kasnije šire na ceo korteks i postaju potpuni napadi.
Nisu poznati svi uzrkoci koji izazivaju epilepsiju, ali mnogi faktori koji mogu biti predispozicije za epilepsiju su identifikovani uključujući i oštećenja mozga nastala usled nepravilnosti prilikom njegovog razvijanja, povreda glave, neurološških operacija, oštećenja na mozgu, tumora na mozgu, visoke temperature, bakterijski ili virusni encefalitis, trovanje, akutna ili urođenja poremećenost metabolizma. Nasleđe ili genetika takođe imaju svoju ulogu.